Please activate JavaScript!
Please install Adobe Flash Player, click here for download
ePaper created 2017-11-07, 09:40:29 | version 1.38.0
18 DENTAL TRIBUNE Serbia&Montenegro Edition Retromolarni otok: apsces, cista ili tumor? Slučajni nalaz velikog keratocističkog odontogenog tumora Autor: dr med. dent. et MMed Sandra Fatori Popović, Cirih (Zürich) m o c . k c o t s r e t t u h S / a k s v o k r u J a n n A © Ovaj rad ima za cilj da predstavi veliki keratocistički odontogeni tumor (KOT) otkriven u stoma- tološkoj ordinaciji i da na osno- vu njega ponudi repeticiju ovog entiteta tumora za stomatolo- ge. Pri svakom retromolarnom otoku trebalo bi da stomatolog ima na umu kao diferencijalnu dijagnozu, pored čestih abscesa zuba i ciste, i tumore kao „red flag“ *(crvenu lampicu − p. p.). KOT se zbog svojih klinič- kih i radioloških osobina ranije smatrao oblikom ciste, a još i danas je poznat pod svojim sta- rim nazivom „keratocista“, odn. „primordijalna cista“. Često se uobičajeno naziva cistom iz di- datktičkih razloga što s kliničko- praktičnog stanovišta, svakako, ima smisla, kako će pokazati i sledeći prilog. Uvod Ciste su jednokomorne ili vi- šekomorne patološke šupljine s kašastim ili viskoznim sadrža- jem. Mogu biti smeštene u ko- stima ili u mekim delovima, a omotane su kapsulom vezivnog tkiva, kesom ciste. Prave ciste su zaštićene u svom delu epite- lom, dok kod pseudo-cista nema ovog sloja epitela (Schwenzer et al. 2000.). rebrima oblika viljuške u pred- njem grudnom košu prvi put su konstatovali Gorlin i Goltz 1960 i nazvana je prema auto- rima − Gorlin-Golcov sindrom (Gorlin i Goltz 1960, Bornstein et al. 2005). Ciste se češće mogu naći, zbog razvojno-istorijske poseb- ne vrste, u viličnoj oblasti nego u drugim delovima skeleta. Po- sle radikularnih i folikularnih cista, keratocistički odontogeni tumor je svojim „udelom“ od 3 do 11 procenata treća najčešća „cistična lezija“ vilične kosti (Chirapathomsakul et al. 2006). Bolest KOT nastupa u svim starosnim grupama s vrhun- cem u drugoj i trećoj dekadi života (Kramer et al. 1992), a u četvrtoj do petoj dekadi beleži se drugi starosni vrhunac (Aga- ram et al. 2004). Zajedničku pojavu viličnih cista, mnogobrojnih basiloma i KOT je analogno pravoj ci- sti obavijen s planocelularnim epitelom i može se manifesto- vati pojedinačno ili višestruko u svim delovima vilične kosti. Najčešće se javlja ipak u za- dnjem delu donje vilice (Shear 2003). Pored radiološke sličnosti KOT i Ameloblastom se pojav- ljuju u sličnim lokalizacijama i u istoj starosnoj populaciji i po- kazuju slične radiološke znake, te je ameloblastom najčešća di- ferencijalna dijagnoza za KOT. Ortopantomogram može da prikaže 95 procenata svih KOT- nalaza i po svim pravilima se primenjuje za primarnu dija- gnostiku. Karakteristična su ra- svetljenja u delovima vilice gde nema zuba s tankim perifernim kortikalnim rubom lokalizova- no retromolarno u mandibuli. Promene su često pregrađe- ne ili multilokularne s grani- com koja se prostire u obliku talasa. Postoji osnovana sumnja na KOT ili Ameloblast ako je prisutna multilokularna lezija. Jednokomornost lezije ne is- ključuje postojanje oba obolje- nja, ipak onda rastu drugi enti- teti u redosledu diferencijalne dijagnoze, pošto oni statistički češće nastupaju. Ali barem 20 procenata KOT-a pojavljuje se pod radiološkom slikom foliku- larne ciste! Međutim, ne može se na kraju čisto radiološki kon- stotovati diferencijalna dijagno- za KOT-a − posebno za razliku od ameloblastoma i folikularne ciste (kod nepregrađenih, uni- lokularnih oblika), iako izvesni znaci pobuđuju sumnju na KOT (Bayer et al. 1987). KOT − Klinika KOT pokazuje ekspanzivni agresivni rast, dok tipične odon- togene ciste ne rastu tako agre- sivno. Nakon operativnog ukla- njanja pokazuje se visoka stopa recidiva (Jackson et al. 1993). Pored invazivnog ponašanja posebno je značajna visoka sto- pa recidiva nakon operativnog uklanjanja. Prema kliničkom, radiološkim i patološkim sta- novištu, KOT time ujedinjuje osobine ciste i tumora. Stoga izaziva i dugu debatu o svom svrstavanju. Tek sa klasifikaci- jom Svetske zdravstvene orga- nizacije iz 2005, između ostalog i iz molekularno-genetičkih ra- zloga, usledilo je danas važeće svrstavanje KOT-a u odontogeni tumor. i Ekspanzivni lokalno-de- struktivni rast dovodi do poti- skivanja i penetracije okolnog tkiva ali takođe i do razaranja vilične kosti. Pored toga, pri od- govarajućem širenju moguće su frakture. Rast se većinom odvija neprimećen od strane pacijen- ta tako da se do trenutka uspo- stavljanja dijagnoze uglavnom