Please activate JavaScript!
Please install Adobe Flash Player, click here for download
ePaper created 2017-11-02, 10:56:33 | version 1.38.0
16 DENTAL TRIBUNE Serbia&Montenegro Edition Povratak otpisanih Kompoziti u zubnoj tehnici danas Autor: Saša Bulić, zubni tehničar, Dental Lab Bulić, Beograd Savremeni pristupi u stomato- logiji i zubnoj tehnici pogotovo u delu koji se zove implantna protetika danas nas stavljaju u poziciju da je naš imperativ “knowhow” - znati kako! Da bi znali kako, moramo znati sa čime raspolažemo od materijala, njihova svojstva, karakteristike, vrline i mane. Moja namera i želja je da u ovom tekstu pre svega ,,proše- tam,, kroz ono što nam danas od savremenih materijala stoji na raspolaganju. Ne tako davno, sama pomi- sao o restauracijama od kom- pozitnih materijala izazivala je podsmeh....sećanje na požutele, odvaljene fasete i pacijente koji- ma treba objasniti šta se to tačno desilo sa njihovim nadoknada- ma. Tada se činilo je da svaka ideja o kompozitu kao materija- lu izbora za zubne restauracije zauvek i potpuno kompromito- vana u zubnoj tehnici. Kompoziti tadašnjih genera- cija nisu bili svetlosnopolimeri- zujući i imali su dva ogromna problema: 1. veza sa metalnom konstruk- cijom ostvarivala se isključivo putem mehaničkih retencija i nije bila dovoljna i 2. mikroporoznost i higrosko- pnost samog materijala je za posledicu imala prebojavanje, skupljnje plaka i na kraju lošu estetiku. Problemi su bili veliki, i to je dovelo do toga da se rešenje potraži na drugoj strani. Došlo je novo doba! Napokon je prona- đen sveti gral u zubnoj protetici. Dentalnakeramika Veza između zlata ili bazne dentalne legure sa keramikom je hemijska. Naime potrebno je sinterovati keramiku na visokoj temperaturi i tada dolazi do isto- vremene difuzije različitih me- talnih oksida u keramiku kao i suprotno keramike u metal. Stvara se takozvana zona tran- zicije izmedju ova dva materija- la i to je metalo keramički spoj i njihova veza.1. Deger.S Slika 1. Obturator teleskop proteza od BioHPP-a sa novo.lign ljuspama i crea.lign kompozitom. Dental plus 22 – Doc. dr Radivoje Radosavljević. Stomatološki fakultet u Beogradu, Klinika za maksilofacijalnu protetiku- prof. dr Vojkan Lazić Zubna laboratorija Bulić Slika 2. Hibridni rad na konstrukciji od BioHPP-a sa litijum disilikatnim krunicama i crea. lign kompozitnom gingivom A1 Dental studio - Doc. dr Miodrag Šćepanović Zubna laboratorija Bulić Slika 3. Hibridni rad na konstrukciji od BioHPP-a sa crea. lign kompozitom i novo.lign ljuspama CDEI, Dr Igor Ristić Zubna laboratorija Bulić Slika 4. Teleskop proteza od BioHPP-a, na zlatnim teleskop krunama sa novo.lign ljuspama i crea.lign kompozitom. Dental studio -dr Bojana Golić Zubna laboratorija Bulić Hemijski, keramika je sastav- ljena od tri komponente: 1. glinice koji je zastupljenu ke- ramici sa 75-85%, 2. silicijum dioksida (SiO2) za- stupljenog u procentu 12-22% i 3. kaolina, hidratizovanog alu- minijevog silikata (AlO3) pri- sutnog u 3-4% Sinterovanje odnosno peče- nje keramike se odigrava na ra- zličitim temperaturama: -keramika sa niskom tempera- turom pečenja (850-1100°C), -keramika sa srednje visokom temperaturom pečenja (1100- 1300°C) -keramika sa visokom tem- peraturom pečenja (1300- 1400°C).*2. Lemons Različite temperature sinte- rovanja su veoma bitne u pro- cesu upoznavanja kompletnog sistema koji zubni tehničar ko- risti. Prednosti keramike su pre svega vrhunska estetika, posto- janost boje, relativno mali pro- cenat delaminacije tj. odlama- nja keramike. Mane su sama tvrdoća me- tal-keramičkog sistema usled čega su antagonisti i zubi nosači pod velikim stresom. Takođe, problem je i razlika u koefici- jentima termičke ekspanzije legure i keramike. Bezmetana keramika -Cirkonijum U stomatologiji se koristi ok- sid od Cirkonijuma (Zr) metala. U prirodi ga nalazimo vezanog sa silikat oksid. Rude za dobi- janje cirkonijuma su Cirkoni- jev silikat (Zr(SiO4)) i Badelit (ZrO2). On je poznat pod nazivom »ke- ramički čelik«, a ispravan naziv je cirkonijum dioksid. Svedoci smo buma Cirkonijuma u svim segmentima dentalne protetike, radi se sve, od solo krunica do cemicirkularnih jednokomadnih konstrukcija. Koja su svojstava Cirkonijuma i kakav je to materijal u svojoj suštini? Biokompatibilan, bele boje, što uz dodatnu infiltraciju ki- selinom ili bojama na vodenoj osnovi daje odlične estetske ka- rakteristike. Tvrdoća od 1200Mpa deluje na prvi pogled kao više nego dovoljna, međutim tu i nastaju najveći problemi kako za anta- goniste tako i za zube nosače. Neelastičan je i veoma je ri- gidan materijal. Veza između frejma - konstrukcije od cirko- na i keramike je isključivo me- hanička i do nje dolazi prostom kontrakcijom naslojavane kera- mike na cirkonijum prilikom hlađenja, a nakon završetka pečenja. Starenje Cirkonijuma je još jedan od problema sa kojim se susrećemo i pod njim podrazu- mevamo spontanu transforma- ciju tetragonske u monoklinsku fazu*3. i 4. Sato T, Shimada M na niskim temperaturama od oko 200ºC. Kada sama transformacija za- hvati veću površinu materijala, dolazi do degradacije mehanič- kih svojstava i pucanja. 5. Swab Sam pojam “chipinga” po- drazumeva odvajanje fasetnog dela keramike od tela cirkona. Termin je nastao upravo zbog cirkona i za sada ne postoji na- učno objašnjenje tog procesa, postoje samo predpostavke da dolazi do savijanje baze zuba i neuspešnog povezivanje sa ke- ramikom. Možda i najcitiraniji podatak na ovu temu iz 2008 godine su objavili Denry I i Kelly JR. *6. Denry I, Kelly JR, koji navode da je posto- tak chipinga slojevane kerami- ke na Cirkonijumu u intervalu od jedne do dve godine iznosio 8 - 50%, a kod metal-keramike nakon deset godina 4- 10%. Re- šenje se potražilo u mogućnosti da se Cirkonijum ne fasetira ke- ramikom. Monolitni cirkonijum Suštinski, ne postoji razlika između naslojavanog i mono- litnog Cirkonijuma, razlike idu više u pokušaju da se sa više ili manje transparentnim materijalom popravi estetska vrednost. Tvrdoća od 1000 do 1200Mpa je i dalje zastrašuju- ća i ona u slučaju monolitnog Cirkona nema ni ,,abrazivnu branu” fasetne keramike što je ogroman stres kako za an- tagoniste tako i za zube nosa- če. Dodatan problem nastaje sa radovima na implantima. Rigidnost, krutost i nefleksi- bilnost u kombinaciji sa većim brojem implantata dovodi do na- prezanja kako Cirkonijumskog frejma tako i samih implantata. Biće da negde grešimo! Kao i u svakodnevnom životu bilo je potrebno da obiđemo pun krug da bi shvatili da smo opet na po- četku. Dobro došli u svet nano kompozita Počnimo ovako, osnovna dva pitanja su: