Please activate JavaScript!
Please install Adobe Flash Player, click here for download
ePaper created 2017-11-02, 09:08:46 | version 1.38.0
22 DENTAL TRIBUNE Serbia&Montenegro Edition > DT strana 21 Pomislih, „Baš bezveze...“ Go- voreći jezikom „dramskog trou- gla“, u ovoj igri bila su potrebna samo tri koraka da bismo odi- grali sve tri uloge iz tzv. „dram- skog trougla“: Spasilac, Progo- nilac i Žrtva. Drama se dešava kada jedan od igrača promeni uloge, tj. iznenada „iskoči“ iz jedne od tri moguće uloge i uskoči u drugu ulogu. U dobroj nameri da priskočim u pomoć (‘i spasem staricu’), žena me je ‘iskulirala‘ stavom ‘da nije tako stara, i da joj ne treba mesto’ (uslovno rečeno pretvorila se u malog Progonioca, koji mene spasava!). Konačno, ispala sam Žrtva (jer je neko teći za vreme moje zbunjenosti seo na moje mesto). Na trenutak, onaj ko se nađe u Trouglu, često prome- ni sve tri uloge, i kao Spasilac i kao Žrtva i kao Progonilac. To i jeste priroda Trougla, da se promene sve uloge, u igri, u ovom slučaju: „Samo sam htela da pomognem“. Ključ za pozivanje u igru jeste da se pro- nađe Mamac – tj. ono što drugog poziva, da ne može da odbije Mamac, kao Slabost, koja je mo- tivator ulaska u igru. Tri uloge u Trouglu uslove da bi situacija bila po njegovoj volji, a ukoliko se to ne desi, počnu da tovare sebe tere- tom krivice i samoprekora. To može biti partner, roditelj, brat, sestra, prijatelj. Sami se čude kako u nekom momentu zabo- ravljaju na ponašanje odraslih. S jedne strane, često uspešni u drugim vidovima života, u od- nosima sa značajnim „drugim“ postaju zbunjeni, nemoćni, iz- manipulisani. Isplate u igrama Za Žrtvu je Isplata (na kraju igre) često potkrepljena uvere- njem da je bespomoćna i da će drugi iskoristiti njihovu sla- bost.Neretko, ona se čak može okomiti na Spasioca ili ga pro- goniti. Osoba koja pak kritikuje, pri- siljava Žrtvu, dokazujući joj da je bespomoćna u vezi s nekom situacijom, da često greši, za- uzima ulogu Progonioca. Pro- gonilac ne razlikuje verbalno nasilje od moći − „Ne mogu da verujem da si toliko glup“. Ispla- ta za Progonioca je potkrepljeno uverenje da se ništa ne rešava bez nasilja, grubosti i agresivne upornosti − „Pokazaću mu kako se ponaša, staviću ga na mesto“. Ova osoba često mora da isprav- lja druge kada greše. (progonilac) P < > > (spasilac) S > > > Ž (žrtva) Slika: Dramski trougao Osoba koja igra Žrtvu ističe činjenicu da je bespomoćna i da ne može sama da se snađe. Žr- tva često meša ranjivost sa bes- pomoćnošću. „To je zaista straš- no, jadna ja... Jedino mi ti možeš pomoći“. Jedan od znakova pre- poznavanja Žrtve je u tome da će se osoba radije žaliti da nešto ne može (ili ga proglasiti nemo- gućim), nego da traži mogućno- sti i rešenja za problem. Često mi dođu klijenti koji su u odnosu u kome vladaju drugi. Posle početnog mamca, počinje Igra u kojoj taj drugi postavlja Konačno, osoba koja igra Spasioca, meša se i nudi po- moć, a da pri tom nema na- čina da pomogne ili to od nje niko nije ni tražio. Osoba koja spasava ne zna razliku između spasavanja i stvarnog pomaga- nja... Ove osobe uradiće više od pola posla umesto drugih, iako se to od njih ne traži. Krajnja isplata može biti da su ljudi na kraju nezahvalni, „ali nije važ- no...“, što Spasioca često preo- brati u Žrtvu. Klod Štajner, takođe Bernov i Karpmanov savremenik, u vezi s ovim ulogama je napi- sao: „...Žrtva nije zaista bespo- moćna kao što oseća, Spasilac, u stvari, ne pomaže, a Progo- nilac, zapravo, uopšte nema validan prigovor“. Zašto ljudi ulaze u Igre? Igre mogu biti svesne i ne- svesne. Ipak, svesnost u Igri ukazuje na manipulaciju, jer osoba koja svesno ulazi u Igru planira neki svoj skriveni cilj. Većina Igara je nesvesna i odraz je nekog unutrašnjeg konflikta u igraču. Npr., osoba, u želji da pošte- di partnera, može prećutati neprijatnost zbog otkaza koji je dobila, a kada njen partner sa- zna za to, bude šokiran i smatra se prevarenim. Iako je početna dobra namera bila da zaštiti partnera od neprijatnosti razo- čarenja, ishod − Isplata, često je osećanje koje zovemo Reketom, tj. jednom vrstom negativne, dozvoljeno-naučene emocije iz detinjstva koja se oseti na kraju Igre. Emocije i reketi Čovek iz primera, da je došao kod svoje partnerke i iskazao iskrenu tugu zbog gubitka po- sla, ne bi morao na kraju svoje Igre da oseti Reket. Ovde je reč o emocijama koje se ne vide to- liko jasno koliko se prožive. To je nevidljiv i neiskazan psiho- loški prostor, gde igrač, umesto da pokaže stvarna osećanja, ko- risti Igru. Čovek iz primera, umesto da otvoreno negoduje i naljuti se u situaciji kada ga nečije ponaša- nje iritira, to prikriva jer se boji konfrontacije. Posmatrajući re- kete u ulogama Igrača možemo reći da je, npr., skrivena ljutnja reket-emocija u ulozi Progo- nioca. Reket „dobrog Samari- ćanina“ može se prepoznati u bolnom osećanju osobe koja sve vreme nešto dobro čini, a na kraju niko da joj kaže hvala. Ukoliko osoba pomaže (mada niko to nije tražio od nje), obič- no oseti frustraciju u obliku in- disponiranosti. Žrtva često „ne želi da opte- rećuje nikog“ i zato se povlači, s uverenjem da nikog nije briga za nju, ili njen problem. Neretko ona i pati, mada niko drugi to ne zna, jer svoju patnju prikriva lažnim osmesima. Faktor uzbuđenja Nesvesne Igre se ne igraju samo radi nesvesne Isplate, već i radi uzbuđenja koje one u svo- joj dinamici nose... uz to, drugi se sprečava da pobedi. Kao po- sledica ljubomore na tuđ uspeh ili tuđe ideje često je uverenje „ako on pobeđuje, ja gubim“, tj. „ako je on superioran, ja sam inferioran“. Ono na šta Erik Bern ukazu- je jeste da se Igre igraju kako bi se sprečila bliskost, izbegli važ- ni problemi, kao i to da se druga osoba ne može osetiti ravno- pravnom ili zadovoljnom. Kada posmatramo životinjski svet, primećujemo da u njiho- vim Igrama jedinka ne dopušta da druga pobedi bez borbe, pa se igra na život i smrt. U sportu, takođe – pobeđuje najbolji. Rav- nopravnost postoji u pravilima i na početku igre, ali kraj svake utakmice podrzumeva pobedu jedne strane i poraz druge. Zato je Igra „uigran teren“ za ljudske interakcije koje nesvesno funk- cionišu na tom principu. Kako izaći iz Igre? Dok smo ulazili u prostori- ju gde se odigravao workshop Stephena Karpmana...neki su dobacivali „Ima li leka, dr Kar- pman, da živimo bez igara i van trougla?“ Dobra vest je: DA! Izlaći iz Igre i ući u zonu bliskih odnosa možemo samo ako nam je zaista stalo do te druge osobe. Tek tada ćemo učiniti sve što je u našoj moći da zadržimo osobu, a ne Igru! Sada kada znamo šta je Igra i kako se manifestuje, važno je prepoznati pozive u Trougao. Pri tome imajmo na umu neko- liko činjenica koje su nam po- sebno dobrodošle: • Iskreno slušanje. Da li zaista čujemo šta nam druga osoba govori? • Ponudite kvalitetne odnose, bez aluzija i skrivenih planova. • Budite prisutni u konfliktu na OK način, tako što iznesete ono što uočavate, ispričajte ono što vam je povremeno teško reći, i konačno završite! Svaka uspešna strategija ba- zirana je na odluci koju bi bilo dobro doneti. Karpman predla- že sledeće : • Izlazim iz Igre: Održavam odnose sigurnim i zdravim tako što ostajem pozitivan i konstruktivan. • Preuzimam svoj deo odgo- vornosti (umesto da Proga- njam), jer sam svestan posle- dica uloga koje igram. • Mogu i da se izvinim (ako još uvek pomalo igram), kao i da izrazim saosećanje za svoju ili teškoću drugog koji igra sa mnom. • Nudim autentičnu podršku (umesto da Spasavam) O autoru Maja Pavlov je dipl. psiholog, CTA Sertifikovani Transak- cioni Analitičar (San Fran- cisko 2014), i NLP trener (Mirroras, Zagreb, 2013), s višegodišnjom savetodav- nom praksom i vođenjem radioničarskih, edukativnih i terapijskih grupa ljudi u ze- mlji i inostranstvu. U Psihopolisu (u Novom Sadu i Beogradu) drži NLP Practi- cioner i Master treninge, a u Hipokratu u Novom Sadu i HR Centru u Beogradu, psiho- terapijsko - edukativne grupe: “TA u svakodnevnom životu”. Autor je nekoliko akreditova- nih treninga kod Republič- kog Ministarstva, i voditelj oko 60 projekata u oblasti razvoja zajednica. tel: + 381 63 11 22 806 e-mail: majapavlov@gmail.com • Dopuštam pozitivnu emo- cionalnu ranjivost. (umesto sta- re pozicije Žrtve). Sve je ovo: Trougao samilosti Novi koncept koji Karpman predlaže naspram dramskog i koji, zapravo, kvalitativno (i dramatično!) menja odnose i relacije. Ovaj dinamičan proces na- spram Igara razvija bliskost, a postiže se vežbom i negova- njem. Na primer, mogu odlučiti u daljim koracima da li bi radije da budem ljut ili tužan, da bu- dem pametan ili „mučenik“, da dobijem ili da sam u nekoj vrsti agonije (tačnije, radije ću tražiti šta mi treba nego preklinjati za to, ili čekam). Ljudima lakne kada s njima u terapijskom procesu prođete ove OK nove uglove, pozitivnog Trougla, koje je Stiven Karpman nazvao „Opera sa tri ugla“. Pa zašto onda ne biste postali pevač u toj operi? Budite sigur- ni, zvuči dobro! DT