Please activate JavaScript!
Please install Adobe Flash Player, click here for download
ePaper created 2017-11-02, 09:08:46 | version 1.38.0
16 DENTAL TRIBUNE Serbia&Montenegro Edition Profil organizacije: Ambijent, Odnosi i izazovi II Strateško planiranje V Orijentisanost na zaposlene I Rukovodstvo VII Rezultati III Orijentisanost na pacijenta VI Upravljanje procesima Mere, Analiza i Upravljanje znanjima Slika 2: Osnovna struktura MBNQA za zdravstvene organizacije ci i revalidacija), i (iv) interne i eksterne performanse. Druga dimenzija kvaliteta ove usluge treba da pođe od njene definici- je koja je imala svoju evoluciju: (i) Donabedian – 1980. (kvali- tet zdravstvene zaštite treba da bude takav da maksimizira sve aspekte koji pozitivno utiču na zdravlje pacijenta), (ii) Vlada UK – 1990. (kvalitet zdravstvene zaštite je raditi prave stvari, od kompetentnih ljudi u pravo vre- me), (iii) Institut za medicinu SAD – 1993. (kvalitet zdravstve- ne zaštite je dostignuti stepen > DT strana 14 (iii) percepcija zdravstvenih stručnjaka o TQM mora da bude jasna, šta njime dobijaju a šta gube, (iv) menadžeri zdrav- stvene ustanove često mogu imati problem raelizujući pro- jekte unapređenja, zbog neja- snoća modela, (v) obezbeđenje ambijenta za prihvatanje mode- la u praksi, (vi) model merenja kvaliteta u vršenju zdravstvene usluge je teško uspostaviti, što treba imati u vidu, i (vii) treba jasno definisati i klasifikovati zdravtvene usluge i definisati QM model za nju. Definisanjem modela QM za zdarvstvenu uslugu mora da bude obuhvaćeno kroz sledeće elemente: (i) prihvatanje zakon- skih propisa, posebno onih koji se odnose na lekove, (ii) profesi- onalna obuka, (iii) obezbeđenje kvaliteta (bezbednost, zdrav- stvena tehnika i tehnologija, korišćenje upustava i vodiča, osnovna obuka, sistem licen- P R I N T T A L D I G I E D U C A T E V E N T S I O N Ključne karakteristike osnov- nih kriterijuma za izvrsnu zdrav- stvenu organizaciju su: (i) njiho- va orjentacija na rezultate, koji se odnose na sledeće organi- zacione performanse, kao što su: izlazni parametri kvaliteta zdravstvene usluge; izlazi u od- nosu na pacijenta; finansijski i marketinški izlazi; izlazi u odnosu na zaposlene; efek- tivnost procesa uključujući operativne rezultate i izlazi u odnosu na liderstvo, kao i rezultati u odnosu na druš- tvo, (ii) kriterijumi su adap- tibilni, jer njihova primena ne zavisi od toga kako je organizacija strukturisana, da li ima ili nema odeljenje za planiranje, kvalitet, itd., kao i to da se različitim ode- ljenjima u istoj organizaciji može upravljati na različi- te načine. Ovo takođe znači da primena alata i tehnika zavisi od tipa, veličine i spo- sobnosti zaposlenih da ih kori- ste, (iii) kriterijumi su integrisa- ni u ključne usluge zdravstvene organizacije, zbog toga što su adaptibilni prema specifičnim zahtevima zdravstvene orga- nizacije, kao što su: različi- te vrste zdravstvene usluge, pacijenti i intersne grupe su ključni kupci zdravstve- ne ustanove, kompleksna struktura liderstva obuhvata kako stručnu, tako i admini- strativnu strukturu zdrav- stvene organizacije i naj- važnije zdravstvene usluge se isporučuju s primarnom usmerenošću na organizaci- one procese, (iv) kriterijumi podržavaju sistemski pristup održavanju i uravnoteženju ciljeva zdravstvene organi- zacije. Uravnoteženje cilje- va se zasniva na ključnim vrednostima i konceptima, profilu organizacije, kriteri- jumima i sistemu bodovanja kriterijuma/podkriterijuma i zahteva, a ceo prilaz je orijen- tisan rezultatima i rešavanju problema. Ciklus unapređe- nja ima četiri jasno definisane faze: (i) planiranje, uključujući projektovanje, merenje i raspo- ređivanje zahteva (prilaz), (ii) izvršenje planova (raspoređi- vanje), (iii) prikupljanje novog znanja, uključujući mogućnosti za inivacije (učenje), i (iv) pre- ispitivanje planova zasnovanih na ostvarenim rezultatima (in- tegracija), i (v) dijagnoza stanja zasnovana na ciljevima. Kri- terijumi u ovom modelu imaju skup od 18 performansama ori- jentisanih zahteva, na osnovu kojih se vrši ocenjivanje stanja. DT> strana 18 zdravstvene usluge, kojim su pojedinci ili grupe pacijenata obuhvaćeni i njihovo zdravlje poboljšano, shodno najnovi- jim profesionalnim znanjem u oblasti), (iv) WHO – 1994. (kva- litet zdravstvene zaštite je nivo zdravstvenog sistema kojim se ostvaruju definisani ciljevi i le- gitimna očekivanja populacije, i (v) Savet Evrope – 1999. (kvalitet zdravstvene zaštite je stepen vr- šenja zdravstvene usluge kojom se poboljšavaju šanse pacijenta za izlečnje korišćenjem nano- vijih znanja iz oblasti). Kada se pažljivo analiziraju ove de- finicije, mogu se definisati tri ključne reči: znanje, ciljevi i unapređenja. One u isto vreme predstavljaju i ključne reči i za ovaj model o kome je ovde reč – izvrsnost EQA. Dakle, može- mo zaključiti da je QM model osnova za razvoj i primenu modela izvrsnosti za zdrav- stvenu zaštitu. Američki model izvrsnosti za zdravstvenu zaštitu Ovaj model izvrsnosti je pri- kazan na slici 2, a on ima sedam glavnih kriterijuma (liderstvo, strateško planiranje, orijenta- cija na kupca, orijentacija na zaposlene, menadžment pro- cesima i rezultati) i dvadeset podkriterijuma. Primenjuje se od 1999. godine. Osnovni principi na koji- ma je razvijen ovaj model su vizionarsko liderstvo, izvr- snost usmerena na pacijenta, organizaciono i lično učenje, kompententni zaposleni i par- tneri, agilnost, usmerenost na budućnost, menadžment ino- vacijama, menadžment na bazi činjenica, socijalna i društve- na odgovornost za zdravlje, usmerenost na rezultate i kreiranje vrednosti, sistem- ske perspektive. T U S D U R I N G V I S I 2 0 1 6 F D I I O N 8 P A V I B O O T H C 2 7 - C 3 6 L The DTI publishing group is composed of the world’s leading dental trade publishers that reach more than 650,000 dentists in more than 90 countries.