Please activate JavaScript!
Please install Adobe Flash Player, click here for download
ePaper created 2016-03-31, 10:12:56 | version 1.38.0
DENTALTRIBUNE Serbia&Montenegro Edition 26 Životni skript ili životni scena- rio je jedan od osnovnih kon- cepata Transakcione Analize poznatije kao TA. To je teorija ličnosti i psihoterapijska me- toda, koja pomaže ljudima da usavršesvojživot.TApolaziod pretpostavke da su ljudi OK, da svi mogu da misle svojom gla- vom, donose sopstvene odluke, kao i da te odluke mogu me- njati ukoliko ih ne dovode do ostvarenja željenih ciljeva. Ta- kođe, ljudi imaju i kapacitet za spontanost i istinsku bliskost ukoliko je, naravno, sebi i do- zvole. U tom smislu verujemo da ne postoji sudbina, već oso- ba koje odlučuje i koja nastoji da ostvari autonomiju. Ipak, poznato je da iza veći- ne naših ponašanja stoji neka logika i neka motivacija. Zato, možemo i reći da ne živimo slučajno život na način na koji ga živimo, već da tu postoji izvesna nesvesna logika. Ova nesvesna logika koja se krije iza ’ljudske sudbine’ se u tran- sakcionoj analizi zove životni skript, ili životni scenario. Prema Eriku Bernu, tvorcu TA najveća muka ljudske rase jeste kako da postanu autono- mni, tj. kako da ne budu objek- ti manipulacije, i da umesto ubeđenja, prisile i igranja iga- ra izaberu svesnost, poštenje, kreaciju i intimnost. Osnova Životni scenario: Kakvu životnu priču pišete? Autor: Maja Pavlov, dipl. psiholog, CTA psihoterapeut, NLP trener, Novi Sad svakog scenarija započinje sa tri pitanja koju svaki čovek po- stavi sebi bar jednom u životu, a tosu:Kosamja?Štaradimovde? I Ko su ovi drugi? Odgovori na ova pitanja uka- zuju na zaključke osobe o sebi, drugima i svetu kao načina na kojisuformirali svoj Referentni Okvir, tj. svoju predstavu sve- ta. Ta predstava može biti vrlo realna i funkcionalna i tada živimo život u skladu sa so- bom ostvarujući ono što smo planirali. Bernovim rečima, tada živimo tzv. ’pobednički scenario.’ Ukoliko pak živimo, ali ne ostvarujemo ono što smo želeli, ili ne stižemo nigde, ili sebe konstantno uslovljavamo, možemogovoritiotzv.’gubitnič- kom scenariju’. U dosta slučaja radi se i o ’banalnom’ scenariju, gde niti dobijamo niti gubimo i koji je zapravo jedna mešavina ’pobedničkog, učesničkog i gu- bitničkog’ scenarija. Nije svaki uspešno ostvaren cilj, nužno i ’pobednički scena- rio’. Važan parametar koji čini da se ljudi osećaju kao pobed- nici jeste osećaj zadovoljstva, mogućnost uživanja u postignu- tom, i svesnost u vezi toga. Kako skript nastaje? Kao odrasle osobe, dešava se da ponavljamo strategije koje smo davno izabrali. Tačnije, da ne reagujemo na realnost u ovde i sada, već onako kako smo svet zamislili u svojim ra- nim odlukama. Kada to radimo kažemo da smo ‘u skriptu’ ili da se angažujemo u skriptnom po- našanju ili osećanjima. Drugim rečima, skript kao nesvesna motivacija, bazirana na našim najranijim mišljenji- ma, logikama i odlukama poči- nje da upravlja našim životom, vodeći ga često ka predvidljivom kraju. Možda je najjezgrovitiju definiciju dao upravo Dr. E.Bern kada je naveo da je to: ’Životni plan, zasnovan na odlukama donetim u detinjstvu, osna- žen od strane roditelja, koje po- tvrđuju događaji iz života i koji kulminira u izabranoj alterna- tivi’. (Berne, 1972). Najveći deo skriptnih odluka donosi dete u predškolskom uzrastu. Tada je reč o detetovim zabludama u vezi važnih životnih pitanja. Na osnovu konteksta u kome se nađe,onogaštoroditeljiupućuju kaoporuke (i verbalno, aliine- verbalno), onoga što se od njega očekuje osoba može zaključiti: ’Nisam poželjan’, ’Žene su glu- pe’, ’Mene je teško voleti’, ’Život je težak’ ili ’Život je zabava’.... Ovi njegovi pogrešni zaključci postaju deo ubačenih parame- tara u ’njegovom autopilotu’ i počinju da ga vode kroz život. Osoba se nesvesno oslanja na ove svoje doživljaje, kasnije uverenja, da bi razumeo sebe i one oko sebe. Skriptne odlu- ke deluju kao aksiomi koji se često kasnije ne preispituju, već od kojih osoba polazi i gra- di svoj pogled na svet. Dok su neki ljudi skriptira- ni samo u jednoj oblasti, npr. u emotivnom životu ili partner- skim odnosima, neke druge osobe, životni skript afirmišu veoma široko sa velikim bro- jem skriptnih odluka. Što veći broj ovih ranih, često iracio- nalnih dečijih zaključaka, to je veći deo životne teritorije kontaminiran skriptom. Dve grupe poruka koje boje skript Postoje različite verbalne i neverbalne poruke kojima ro- ditelji utiču na dete. Najvaž- nije su tzv. Skriptne zabrane, i skriptni imperativi. Skriptne zabrane su iracio- nalne roditeljske poruke, često posledice strahova, nasleđe- nih obrazaca ili manipula- tivnih strategija. Mary i Ro- bert Goulding (1979) govore o dvanaest tema koje kasnije utiču na detetovu odluku. Npr. zabrana ’Nemoj vero- vati...’, može biti izvedena kao indirektan roditeljski stav, koji kasnije rezultira u detetovu od- luku: ’Neću verovati drugima’, ili ’Nemoj pokazivati osećanja’, može u krajnjem slučaju osoba personalizovati u formi sakri- vanja, potiskivanja ili otpisi- vanja osećanja. Skriptni imperativi ili tzv. drajveri su prisilne motivacije koje osoba prisvaja na osnovu verbalnih i često direktnih ro- diteljskih poruka. To su rodi- teljska ’uputstva’ za život, koja često afirmišu i dobre vred- nosti za dete. Ipak, problem kod ovih vrsta poruka je njiho- vo uslovljavanje...’samo ako...’ Tada dete, kasnije osoba, sebe počinje da uslovljava ’Ja sam OK samo ako sam...jak, gotovo savršen, ako radim naporno, ako ugađam drugima ili ako žurim...’ Kad ove poruke ’sednu’ jed- nom u detetov Referentni Okvir, retko se kasnije preispituju, i na taj način formiraju zaključke o važnim životnim pitanjima (od profesije, partnerstva, od- nosa prema drugim ljudijma, deci, novcu...itd). Kasnije će se osoba čak možda i truditi da ove zaključke i potvrdi i da ih ’uklopi’ bez obzira na njiho- vu iracionalnost. Upravo ovo redefinisanje stvarnosti jeste nešto što konstruiše ’sudbinu’ jedne osobe, ili TA jezikom re- čeno, što je ’skriptira’. Kako izaći iz skripta? Da bi izašli iz skriptnog obrasca moramo ga biti svesni. Ovaj momenat se često otkriva u psihoterapijskim sobama, u terapijskom procesu. Terapeut možepomoćiklijentudaosvesti ključne rane odluke na kojima počiva skriptna logika. Oso- ba onda polako odustajući od iskrivljenih, ne ’apdejtovanih’ uverenja da postoji savršen svet,možeizsvogOdraslogsve- snijerešavatiprobleme.Takođe, može otkrivati nove načine da bi ispunili svoje potrebe u svetu koji ne mora nužno biti savršen, ali može biti dovoljno lep i prija- tan, da ga vredi živeti ! DT O autoru MajaPavlovjedipl.psiholog, CTA Sertifikovani Transak- cioni Analitičar (San Fran- cisko 2014), i NLP trener (Mirroras, Zagreb, 2013), s višegodišnjom savetodav- nom praksom i vođenjem radioničarskih, edukativnih i terapijskih grupa ljudi u ze- mlji i inostranstvu. UPsihopolisu(uNovomSadu i Beogradu) drži NLP Practi- cioner i Master treninge, a u Hipokratu u Novom Sadu i HR Centru u Beogradu, psiho- terapijsko - edukativne grupe: “TAusvakodnevnom životu”. Autor je nekoliko akreditova- nih treninga kod Republič- kog Ministarstva, i voditelj oko 60 projekata u oblasti razvoja zajednica. tel: + 381 63 11 22 806 e-mail: majapavlov@gmail.com www.dental-tribune.rs © Image from BigStockPhoto.com tel: + 381631122806